Споменици под коровом заборава

Кула, 25.10.2017.

Бергер, Албахари, Фукс, Кауфман, Ловенбергер, Холендер... на први мах, већини људи , бар оним млађим генерацијама ова презимена ништа не значе. Међутим, ови људи су некадашњи становници Куле, људи од крви и меса, са врлинама и мана, који су делили добро и зло живота у нашој средини. Ова презимена само су нека која се налазе на надгробним споменицима на Јеврејском гробљу у Кули.

Према последњој евиденцији, на површини гробља налази се нешто мање од 150 споменика, од чега је идентификовано  око 120.  И можда би ова прича била само сувопарно наклапање о некој историјској евиденцији. Међутим, историја није једина која је оставила траг на овим споменицима. Дугогодишњом немарношћу и запуштеношћу, ово гробље је, сем успомене на људе, добило и епитет изложбеног простора за смеће, коров и дрвеће. Последњи пут ово гробље је покошено и сређено пре више од 10 година, када су екипе ЈКП „Комуналац“ на сопствену иницијативу , више од два месеца скоро сваког дана, радиле на сређивању и враћању естетског достојанства овим, може се рећи, сведоцима једног времена. Зоран Мркајић из ЈКП „Комуналац“ , који је сведок тадашњих радова на Јеврејском гробљу, истакао је да је тужно и ружно да једно овакво и било чије друго гробље буде у оваквом стању:

-„Некаква општа култура налаже да гробља посматрамо као нечију вечну кућу и да се према њима опходимо са поштовањем. Нажалост, и сами сте видели у каквом је стању ово гробље. Дрвеће које је одавно превазишло висином зид који окружује гробље, коров на све стране, смеће... Оно што ја могу да кажем, када је о кошењу реч, јесте то да оно није у надлежности нашег предузећа, али смо и поред тога пре десет и више година , на своју руку, покосили га и средили како би оно уопште личило на гробље. Након тога, никаква иницијатива или томе слично није предузета , а ми, као предузеће, не желимо да предузимамо било шта слично, што због мањка времена и радне снаге, што због недостатка било какве реакције“.

У жељи да чујемо и мишљење најближе јеврејске општине, с обзиром да је кулска јеврејска општина давних дана укинута, контактирали смо новосадску општину, међутим, никакав одговор нисмо добили. Према неким изворима, први Јевреји доселили су се у Кулу 1709 године, док гробље у Кули , према доступним подацима, постоји од 1840. године. Већина Јевреја у Кули, као и у Србији, били су сефардског порекла, тачније потомци јеврејских избеглица из Шпаније и Португала.  Време је једино мерило које ће показати хоће ли, и када, вечне куће кулских Јевреја и даље бити окружене шибљем или ће неко некада преузети иницијативу и кораке за сређивање овог гробља.

М.Делибашић

Preuzmite Q Media aplikaciju