Ходницима времена: ВИС "Слобода" Кула

Кула, 30.06.2020.

Некада, у она стара времена, када је радничко самоуправљање био главни економски образац, индустријски гиганти били су свеприсутни и у свакој пори људског живота. Имали су своје вртиће и амбуланте, а већина њих имала је и оркестре. Управо један такав пример имали смо и у нашој средини. Фабрика вунених тканина „Слобода“, позната и као Штофара, имала је почетком седамдесетих свој оркестар под називом ВИС „Слобода“. Како сам нисам могао да будем сведок њиховог стваралаштва, обратио сам се једном од чланова ове некадашње групе. Ђула Бихнер свирао је ритам гитару у овом оркестру, а са сетом и носталгијом сећа се тих времена:

- „Оркестар је званично основан 1971. године, потписивањем уговора са фабриком „Слобода“. Пре тога наступили смо у представи легендарног режисера Петра Ујевића, што нас је у неку руку и препоручило за улазак под окриље фабрике. Поред мене, оркестар су чинили и: Радомир Бауцал (бубњар), Стеван Виг (вокални солиста), Реибер Нандор (бас гитара), Миоч Фрањо (соло гитара), Сабо Шандор (клавијатуре). Углавном смо пратили на наступима фолклорне ансамбле и певаче аматере, а такође смо наступали и на омладинским радним акцијама, штафетама ...

Временом, почели смо да наступамо и на банкетима, свадбама, баловима. Мени лично најдража успомена јесте присуство на предаји последње штафете другу Титу на стадиону Партизана, у својству члана КУД „Слобода“. Наступали смо и на такмичењима, а један од највећих успеха јесте друго место у конкуренцији оркестара на такмичењу музичара аматера у организацији Синдиката текстилних радника Србије. На истом такмичењу, наш вокал Стеван Виг освојио је прво место. Када се сада сетим, а деценије су прошле, био је то један леп период који би сваки музичар, био он аматер или професионалац, волео да проживи.“

И као што све у животу, и лепо и ружно, има крај, тако и ова одисеја кулског музичког стваралаштва утихнула је почетком деведесетих. Ипак, остају успомене још увек живих чланова ВИС „Слобода“, као и сета у срцу оних који се итекако сећају ове дружине. Не сумњам да, када на радију крене песма „Због једне дивне црне жене“ , неко се осмехне, неко одлута у мислима, а неко можда и сузу пусти. Управо извођење те песме била је њихова својеврсна лична карта.

М.Делибашић

Komentari

Vesna: Dobri sastav puno puta su nas uveseljavali ,prisustvovala sam osamdesetih svim njihovim svirkama,nažalost mnogi su nas napustili, Pišta ,Ečika znam samo za njih sad oni sviraju anđelima

2020-06-30 15:18:02 2 0 100 %

Ostavi komentar:

Preuzmite Q Media aplikaciju