Музички спотови – настанак, опстанак и револуција

Када се говори  о музичким спотовима, говори се о нечему револуционарном. Музика је добила партнера кога је дуго чекала, а љубитељи музике  слику, коју су исто тако жељно у подсвести ишчекивали.

Током 80-их, када су лагане баладе и енергичне диско ноте харале музичким подијумима, технологија спота је још увек била на скромном нивоу. Интересантно је како напредак технологије утиче на музичке спотове. Док је 80-их, па и 90-их, видео техника била гломазна и са скромним учинком, данас је ситуација обрнута, те сада компјутер мења већину тадашње технологије са много ефектнијим резултатима. Данас, музички спотови чине суштину доброг дела тв програма, а такође су доживели експанзију путем друштвених мрежа, које све више угрожавају телевизију. У поменутим осамдесетим годинама двадесетог века, музички спот био је, ако не на издисају, онда веома близу њега. Огромна потражња за њима довела је до хиперпродукције, а самим тим и до затрпавања тржишта лошим спотовима. Ипак, са превазилажењем те својеврсне кризе, музички спотови прешли су у офанзиву која је данас на врхунцу и која се огледа у милионским износима продуцентских кућа и, исто тако, милионским прегледима на друштвеним мрежама.

Снимање музичког спота сличан је настанку филма. За разлику од некадашњих скромних спотова, који су били условљени и ограничени технологијом, данас је то читав један процес. Тако, сваки спот почиње са постпродукцијом. Ко, шта, кад и како основна су питања која условљавају сваки даљи корак у настанку музичког спота. Потом, битно је одлучити колика ће бити улога људског фактора у споту. Тако, могуће је и потпуно одсуство људи, што је најчешће присутно у електронској музици. Уколико је присуство глумаца и статиста неизбежно, потребно је одредити окружење ( да ли се снима у затвореном простору или на отвореном), а поготово какви ће бити кадрови. Опет, избор кадрова аутоматски одређује и начин снимања. У данашње време, камера са стативом је веома ретка опција, а све више су присутни снимање са краном, као и снимање помоћу дрона. Потребно је напоменути да снимање дроном још увек не може да буде стопроцентно, а и такво не би било логично, јер би бацило у трећи план форму и суштину музике. Дрон је данас, а и убудуће ће бити, средство које повећава ефектност и ефективност спота.  Данашња индустрија музичких спотова може се поделити на спотове са људским фактором у фокусу и анимираним спотовима. Ипак, постоји и комбиновање које се до сада показало као итекако ефикасно решење.         

Како би приближио вредност једног спота, довољно је да напишем да је спот Мајкла Џексона и његове презимењакиње Џенет ,  „Scream“ , 1995. коштао 7 милиона долара, што данас изађе око 10 милиона долара. Дневни трошкови тада износили су око 630 хиљада долара ! Ипак, добит је вишеструка. Тако, нпр. Мадонина три спота коштала су појединачно 5-6 милиона долара, али поменута музичка звезда данас само од једног наступа заради ту цифру. Највећу заслугу за то носе њени спотови, који су је винули у музичку орбиту. Према томе, након настанка, искушења и  опстанка у њиховом развоју, музички спотови данас су еволуција и револуција у једном. Неизоставни, неопходни и драгоцени.

Komentari

Ostavi komentar:

Preuzmite Q Media aplikaciju