После рата борци су у ослобођеној земљи 1921. направили српске добровољачке колоније, највише у северном делу данашње Србије. Колонизовани су у Бачку и Банат, добивши за тзв. Добровољачку част и по пет (5) хектара обрадиве земље. Две стотине педесет један добровољац насељен је у бачкој пустари ЕМУШИЋ (који се потом звао КУЛСКИ СОКОЛАЦ, а данас ЛИПАР). Међу њима је било 26 носилаца АЛБАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ и сви су се најдуже борили (од 1914/1915 – 1918!). ОНИ СУ ПРОШЛИ ЦЕЛОКУПНУ ГОЛГОТУ И ВАСКРС СРПСКЕ ВОЈСКЕ И СРПСКЕ ДРЖАВЕ. РЕЧЈУ – БИЛИ СУ ПРВОБОРЦИ ДОБРОВОЉАЧКОГ ПОКРЕТА. ОД 26 НОСИЛАЦА СПОМЕНИЦА ЗА ВЕРНОСТ .
Носиоци Албанске споменице у Липару су – Спасоје БАЉ, Стеван БОДРОЖИЋ, Драгутин ВУЈАНОВИЋ, Милош ВУКОБРАТ, Трипо ВОЈНОВИЋ, Томо ВУКОВИЋ, Трифун ВУЈИЋ, Саво ЂУРИЋ, Јово ЈЕЛИЋ, Ђорђе КРУЉ, Петар МИЛЕУСНИЋ, Миле МИЛИСАВЉЕВИЋ, Ђуро МИЛОВИЋ, Никола МИЛИСАВЉЕВИЋ, Стеван МИЛИСАВЉЕВИЋ, Лазар МИЛАНКОВИЋ, Новак НИНКОВИЋ, Јован ПЕТРОВИЋ, Стеван ПОЧУЧА, Миле РАКИЋ, Мијат РАДУЛОВИЋ, Милош РНИЋ, Ђуро СТАНИЋ, Павао СТАНИЋ, Крсто ЋОРОВИЋ и Никола ЏОМБА!
Међу 26 носилаца СПОМЕНИЦЕ ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ је и рођени деда потписника овог текста – ТРИФУН ВУЈИЋ, рођен 1892. године у селу Тужевићи (Вујићи), Бриње, Лика. У СРПСКУ ВОЈСКУ је пребегао из аустроугарског 13. корпуса на Дрини 1914. До Солунског фронта био је у Добровољачком одреду славног Војводе Вука. На Солунском фронту у Југословенској дивизији борио се ДО КРАЈА РАТА. Носилац је Албанске споменице и више других високих одликовања, као и добровољачког уверења број 10171/31 од 18. августа 1931. године Умро је и сахрањен у Липару 1968. године.
Дан пре обележавања Дана ослобођења Куле и насеља која припадају њеној општини (међу којима је и Липар) у Другом светском рату, 19. октобра ове године, Властимир Вујић је у име Треће генерације породице Вујић, као и у име политичке странке ЗАЈЕДНИЦА СРБА (ХРВАТСКЕ И БиХ) чији је одборник у СО Кула – положио је венац на Спомен-комплекс у Липару и одао почаст своме деди и свим осталим херојима који су се у Великом рату заједно борили за Србију.
пише: професор Властимир Вујић
