КУЛА, 16.03.2023. – Друштво за помоћ МНРО „Плава птица“ ради на унапређењу квалитета живота особа са сметњама у развоју кроз пружање услуга социјалне заштите на највишем могућем нивоу на територији Општине Kула. Значајан труд током свих година рада је уложен на промовисање активности „Плаве птице“ и права особа са инвалидитетом, као и на развој контакта како са грађанима, тако и са локалном самоуправом. Услуга личног пратиоца је само једна од низу услуга овог друштва, а управо она је изазвала одређене коментаре на друштвеним мрежама. Како би разјаснили све нејасноће, своје одговоре на ову тему дао је директор „Плаве птице“, Марко Кошутић.
Могли смо да видимо да су се на друштвеним мрежама појавиле одређене информације у вези са услугом личног пратиоце. Какво је ваше виђење и ваш коментар на све то ?
-„Услуга личног пратиоца, као и све услуге социјалне заштите које друштво пружа, су финансиране највећим делом из буџета општине Кула. Међутим, оно што Закон о социјалној заштити предвиђа, као и наши правилници, јесте да су услуге суфинансиране од стране корисника. Тачно је да је, до сада, услуга личног пратиоца била без суфинансирања, односно да је била стопостотно финансирана из буџета локалне самоуправе. Међутим, оно што у неким препискама и порукама на друштвеним мрежама се не види јесте да се број корисника из године у годину повећава и да, негде, прошле године то јесте било најављено да, у складу са тим тенденцијама повећања броја корисника, опредељење општине као наручиоца и наше као пружаоца било је да немамо деце на листи чекања, односно да сва деца добију услугу личног пратиоца, што је за собом повукло, наравно, питање одрживости тих услуга и, с тим у вези, уведена и партиципација у трошковима те услуге. Она је у овом моменту, ја морам рећи, симболична и износи 2600 динара на нивоу месеца, и то само за оне кориснике који имају платежну могућност да ту партиципацију уплате. Важно је и како се те платежне могућности одређују, те по Правилнику то су сви они корисници, односно њихови родитељи, који нису примаоци права на новчану социјалну помоћ и немају додатак за туђу негу и помоћ, дакле они су ослобођени плаћања. Они родитељи који немају туђу негу и помоћ и примају социјалну помоћ и који су де факто угрожени, не плаћају партиципацију. Такође, постоје умањења за периоде када дете, из објективних разлога, а то је дужа болест или одсуство, није користило услугу нити је користило у том периоду код куће. Ово што се сад дешава није никакав изузетак од правила, већ је оно само уведено и у остале услуге, да постоји, просто, законска обавеза корисника да сносе трошкове услуга. Морам напоменути да у општини Кула, у односу на друге општине, постоји велики број услуга које су врло разнолике и покривају велики број корисника. Оно што аудиторијум мора да разуме јесте да један систем локалне самоуправе, колико год да улаже, а улаже, верујте, значајна средства у услуге социјалне заштите, он не може обезбедити одрживе услуге које су без икаквог суфинансирања корисника, јер, просто, ми смо такав систем у који сваке године долазе нови корисници, а остају у њему најчешће целог свог живота. Дакле, ми са, да кажем, некадашњих двадесет корисника сада имамо 230 људи који свакодневно користе услуге. Трошкови стално расту и да би то постало одрживо и да би се испоштовала законска обавеза, партиципација је ту, али и поред тога, наша општина чак даје повољније услове корисницима него што закон предвиђа, јер он предвиђа да, ако је корисник способан финансијски да сноси трошкове услуга у стопроцентном износу, он је обавезан и да их плати. Правилници општине Кула су мање рестриктивни од закона и они кажу да ће општина свакако за сваког корисника платити већински део, а корисник тек у овом случају седам одсто трошкова услуга личних пратилаца, а 93 одсто трошкова сноси буџет општине Кула.“
Ви сте нам рекли неке факте у вези са овом темом. Међутим, шта је оно што највише проблематично у тим информацијама које су се појавиле?
-„Највише проблематично јесте то да је информација, барем онолико колико ми имамо, јер ми смо информисали све родитеље чија деца користе ову услугу, а њих је 28, о томе које су промене које се односе на период март-јун и односиће се на период септембар-децембар ове године и оно што ми сматрамо да је проблематично и да негде одражава заиста слику тога да родитељи не могу или да су угрожени финансијски партиципацијом јесте да ми имамо ту спорну ситуацију са само једним родитељем који је, просто, и нама изразио незадовољство, а исто то изражава на друштвеним мрежама, на један поприлично, по мени, некоректан начин, дајући полуинформације. Такође оно што може да ода неки утисак о томе да ли је то заиста угроженост је то што се ради о родитељу који у својој приватној кући има опремљену терапијску собу за сензорну интеграцију и те услуге наплаћује родитељима са територије наше општине по цени која је много скупља од цене третмана у нашем Саветовалишту за рани развој, да кажем економске цене, дакле од цене која превазилази износ од 1500 динара, колико је, рецимо, пуна цена терапије код нас, а при томе, да је то особа која нема адекватно стечену стручну спрему за спровођење терапије. Дакле, не може особа која није завршила високу школу или, евентуално, средњу или Вишу терапеутску школу, да се уопште бави сензорном интегративном терапијом. Та особа, на један начин који је, у најмању руку, споран, има један такав сертификат и то је све врло доказиво, као што је данас, чини ми се, 16. март, па на овај дан та особа нема ни основне предуслове да стекне тако звање, а ипак спроводи терапију и, на крају, са другим колегиницама које тамо раде, наплаћује и не сматра да је то спорно. Дакле, негде оно што ми радимо већ годинама јесте да заиста услуге пружамо на један професионалан начин и по одлукама које јесу важеће наплаћујемо партиципацију, али, наравно, подвлачим још једном, водећи рачуна да родитељ, који достави доказ да је материјално угрожен, ту партиципацију не плаћа. Постоји врло јасан и транспарентан ток новца и зна се колико кошта једна услуга, колико она обухвата трошкова и, просто, они увек морају бити једнаки ономе што је дао буџет општине Кула и што је дао корисник мора да чини цену једне услуге за једно дете и то је врло једноставно проверљиво. Оно што јесте, такође, било спорно је да је речено да је буџет општине Кула увећао средства за услуге социјалне заштите, а оне се, опет, и наплаћују од корисника. То јесте тачно, с тим да је буџет увећао апсолутни износ трошкова услуга, пре свега зато што услуге, због раста цена оног што улази у трошкове, јесу јединично скупље, а друго је то да је број корисника наших услуга у односу на прошлу годину поново увећан, тако да то повећање у маси новца не значи да остаје пара за уштеду, него да ми пружамо више услуга него што смо пружали“.
Извор: Q media