КУЛА, 24.04.2023. – Полагањем венаца и паљењем свећа представници Српске ратарске читаонице, Кола српских сестара, борачких удружења и локалне самоуправе одали су почаст стрељаним Куљанима у априлу 1941. од стране мађарских окупаторских власти. Помен стрељанима одржали су презвитер Бошко Маринков, парох кулски и отац Борислав Тошић. Председница Српске ратарске читаонице, Мирјана Пејановић, рекла је да се годинама негује сећање и одаје пошта страдалим суграђанима, чија је мученичка смрт опомена и наук, али и поука за будуће генерације да живе у миру, слози и толеранцији:
„Постоји још живих рођака људи који су побијени 1941. године. Иначе, они су побијени баш на Ускрс, неко дан пре а неко дан касније, а има можда још неких троје, четворо од фамилије који редовно са нама сваке године обележавају и посете споменик, мада често дођу и мимо ове наше организације. Ми гледамо да сваке године у априлу, када су они стрељани, да евоцирамо сећање на њихово страдалништво“.
Венац је, у име општине Кула, положио председник Дамјан Миљанић, који је рекао да су слобода и родољубље, као и сећање на страдале, нешто што морамо да негујемо и чувамо. Такође, изразио је наду да је ово страдање историјска лекција која ће нас научити да волимо и поштујемо сваког човека, без обзира на национални или било који други предзнак:
„Драги суграђани, данас смо овде да покажемо да памтимо и да не заборављамо наше Куљане који су 14. априла 1941. године мучки убијени од стране мађарских фашиста. По уласку у Кулу, фашистичке трупе стрељале су више десетина најугледнијих Срба и чланове Соколског друштва. Ово је дан који ћемо увек обележавати, помен жртвама којих ћемо се увек сећати. Ово је место страдања, достојанства и поноса свих нас. Идеологија фашизма не сме никада да буде део вредности било којег друштва и морамо се борити против сваке агресије и мржње. Србија је земља са најдужом антифашистичком традицијом у региону и данас истрајна у очувању мира, истрајна у борби за мир за себе и друге. Важно је да као народ негујемо културу сећања јер ко са својом прошлошћу не уме да живи, наћи ће се у рату са својом садашњошћу. Само ако памтимо своју прошлост, можемо да будемо сигурни да ћемо имати бољу и хуманију будућност. Захваљујем се Српској ратарској читаоници која је организовала данашњи догађај а у наредном периоду радиће се реконструкција овог споменика.“
И, као што су нечасни људи учинили један овакав зверски чин, тај чин би се можда и наставио да није било часних Мађара и Немаца који су стали на страну својих недужних комшија. Споменик је остао и остаће, као и сећање. Како на стрељане припаднике српског народа, тако и на припаднике мађарске и немачке народности који су стали у одбрану својих комшија. Мир, слога и толеранција. Данас и заувек.
Фото: Qmedia
