Председник Трећег основног суда, Душан Агатоновић, омогућава Прелевићу да избегне суђења, јер би у супротном његове лажи биле и јавно огољене
У Трећем основном суду у Београду данас је поново одложено суђење адвокату Божу Прелевићу по приватној тужби брата председника Србије, Андреја Вучића, јер се тужени поново није појавио на рочишту.
Подсетимо, Андреј Вучић је 23. фебруара 2021. године поднео тужбу против Прелевића за накнаду нематеријалне штете и повреде части.
Један од Вучићевих бранилаца, адвокат Бранибор Јовичић, је казао да је следеће рочиште заказано за 13. новембар.
– Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу пропадоше! Нажалост и данашње рочиште је одложено. Тужени Божидар Прелевић константно избегава и опструише овај поступак. Избегава да се појави на суђењу. Храбар је био кад је износио гнусне неистине о Андреју Вучићу, а сада када треба да се појави и одговара пред судом за оно што је изнео, понаша се као најобичнија кукавица. Сакрио се у мишију рупу! Следеће рочиште је заказано за 13. новембар са почетком у 12 часова. Надамо се да ће се тужени тада појавити. Нама преостаје да будемо мирни и стрпљиви. Правда је спора али достижна. Надамо се да ће 13. новембра, поступајући суд саслушати парничне странке и донети правилну и закониту одлуку – рекао је он.
Везе у жутом правосуђу
Прелевић упорно избегава да се појави у судници, очигледно користећи свој утицај на жуто правосуђе како би, што је дуже могуће, опструисао овај судски процес.
Наиме, Прелевић који је харао Министарством унутрашњих послова после петооктобарске обојене револуције, изградио је читаву мрежу веза у правосуђу, које и данас користи. Једна од његових конекција је и председник Трећег основног суда, Душан Агатоновић, који му и омогућава да никада не одговара за све лажи, клетве и клевете које већ годинама износи у јавности.
Нажалост, иако је режим Демократске странке одавно отишао у историју, тада формирана жута криминална организација и даље влада правосуђем у нашој земљи. По формули “врана врани очи не вади” они већ деценијама штите челнике некадашњег режима од било каквих судских поступака и пресуда.
Пример Боже Прелевића то најбоље илуструје. Иако константно износи лажи у јавности, Прелевић се никада не појављује на суду, у чему му, између осталог, помаже и Агатоновић, који је у јавности најпознатији по новинским написима о романтичној вези са једним од својих колега из правосуђа.
Управо председник Трећег основног суда омогућава Прелевићу да избегне суђења, јер би у супротном Прелевићеве лажи биле и јавно огољене.
Докле ће лоповлук жуте криминалне организације у правосуђу да траје – остаје да се види. Једно је сигурно: неповерење у правосуђе у нашој земљи директна је последица управо њиховог криминалног деловања од 2000. године, када су на насилан начин засели у фотеље.
Покушао да дестабилизује српску полицију
Подсетимо, Божо Прелевић је адвокат који је у политику ушао још деведесетих. Био је близак “Отпору”, организацији која је била финансирана са Запада у циљу рушења власти Слободана Милошевића. После је учествовао у оснивању Г17+, партије која је српску економију уништила готово до темеља.
После обојене револуције 5. октобра 2000. године, Прелевић који није могао да се похвали завидном адвокатском и судијском каријером, нашао се на месту једног од тројице коминистара унутрашњих послова у прелазној Влади Миломира Минића, а ту функцију је вршио од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године.
У следећој Влади Србије на чијем челу је био Зоран Ђинђић, Прелевић је био саветник министра унутрашњих послова. Ни ту се није дуго задржао. Поднео је оставку на функцију 5. октобра 2002. године због “неслагања са врхом полиције”. Извори из МУП-а, пак, тврде да је Прелевић покушао да дестабилизује српску полицију на исти начин на који су његове колеге из ДОС-а, по налогу са Запада, уништиле војску.
Увек против интереса Србије
Прелевић је формално отишао са власти, али је све време био близак режиму Демократске странке. Редовно се појављивао у медијима, некада као адвокат, а некада као “новинар”. Ипак, постојала је једна константа – увек је жестоко нападао српску државу и њене интересе која год тема даје била у питању.
Тако је својевремено славио хапшење генерала Ратка Младића и његово испоручивање Хагу назвао “великим успехом”, некада је бранио омиљену Kуртијеву Српкињу Раду Трајковић, а некада је причао ноторне глупости попут оне да изградња ауто-пута Kрушевац – Чачак нема смисла!
– Треба да се улаже у оно што доноси већи профит, а не у глупи ауто-пут који иде преко Kрушевца за Прељину – рекао је једном Прелевић.
Ретко ко не схвата да је саобраћајна инфраструктура неопходна за развој економије, тако да се незнање не може узети као олакшавајућа околност барем формално образованом Прелевићу. Ради се свакако само о неаргументованом критиковању свега што доноси корист нашој земљи.
Тврди да је у Србији диктатура, а редовно износи лажи без последица
Овај гласноговорник опозиције која од политике има једино мржњу према Србији и њених легитимних представника редовно обмањује јавност причама о “диктатури” и “мањку демократије” у земљи, док је он сам најбољи пример да је у земљи слобода говора дозвољена више него икада.
Тако Прелевић, као редовни гост телевизија Н1 и Нова С, често обмањује јавност својим измишљотинама али на позиве да пред судом докаже изречене наводе – занеми. Обично се, као што је и данас био случај, на рочиштима не појави.
Поставља се логично питање: ако је толико сигуран у бесмислице које пласира преко прозападних медија, зашто онда по годину дана избегава да прими позив на суд, а и када се рочиште закаже не жели да дође пред судију и изнесе аргументе!?
Раткапна
Прелевића иначе из млађих дана, док је још био судија, прати и надимак који упорно жели да сакрије – Божа Раткапна.
Наиме, у претходном животу кога очигледно не жели да се сећа, он је био судија Петог општинског суда на Вождовцу, у чијој непосредној близини се налази и полицијска станица Вождовац.
Полицајац је једног дана угледног судију затекао у крађи раткапне са аутомобила.
Није ни знао да је у питању „угледни“ судија па га је због крађе раткапне привео у станицу. Kада се Прелевић легитимисао, начелник полиције је брже-боље позвао председника суда.
Kажу да је понуда гласила да поднесе предлог за своје разрешење или да се против њега покрене кривични поступак.
Више је него јасно коју је опцију тадашњи судија изабрао. Можда је баш због тога код њега рођена мржња према МУП-у, јер ће само неколико година после тога покушати да српску полицију разруши, што му, на сву срећу, није пошло за руком.
Извор: 24sedam.rs
