Последњих неколико година Новосађани трпе континуирано насиље од једне групе професионалних политичких демонстраната који имају за циљ да спрече било какву позитивну промену у Новом Саду.
Сметале су им фабрике и отварање радних места. Смета им изградња моста преко Дунава који је уцртан у планове пре 72 године. Смета им обележавање страдања српског народа. Смета им српска тробојка и алергични су на Дан државности или Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Међутим, да лудило дела новосадске опозиције нема границе јесте напад на СПЦ и идеју изградње православног храма у кварту Лиман.
Аутошовинисти се овај пут нису зауставили на протестима, већ су одлучили да се и физички обрачунају са свештенством исте оне цркве, која вековима описмењује и уједињује српски народ.
У лажној борби против насиља по ко зна који пут су посегли за насиљем, а овог пута је то на својој кожи осетио свештеник СПЦ Б.М приликом обављања редовних парохијских дужности.
KО СУ ЉУДИ KОЈИ СЕ ПРОТИВЕ ИЗГРАДЊИ ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА?
Брајан Брковић је унук Јеврема Брковића, човека који је мрзитељ свега што је српско. Деда Брајана Брковића је од 1991. године био под заштитом Хрватске државе и своје уточиште је нашао у Загребу.
Миран Погачар је професионални демонстрант, део новонасталог покрета Браво који се одликује по аутошовинистичким и аутономашким ставовима.
Роберт Kолар је шеф одборничке групе ЛСВ у Скупштини града и он је најавио да Лига неће подржати изградњу православног храма на Лиману.
Такође, под плаштом “демократије“ део кампање против српске државе и СПЦ су разне НВО, новинске редакције и аутономашки портали који желе да ослабе један од традиционалних стубова српског друштва.
Јуче застава, данас Црква, следећи на реду сте можда ви.
Извор: nsuzivo.rs
