СИВАЦ, 21.11.2024. – Женски кошаркашки клуб „Сивац“ спортски је колектив са вишедеценијском традицијом. Поред сениорске, овај клуб има и млађе категорије, а према речима тренера, Марјана Стојанца, њихов клуб основан је 1979. године као део кошаркашког клуба „Унион“ и данашње име носи од 2003. године. Стојанац је, такође, као највеће успехе издвојио вицешампионске титуле у пионирској и кадетској конкуренцији, као и треће место у Србији у конкуренцији јуниорки. Редови који следе представљају уједно причу о спорту, фер плеју, традицији, успесима и, пре свега, пријатељству и љубави према спорту.
– Господине Стојанац, можете ли нам рећи нешто више о почецима вашег клуба?
„Овај кошаркашки клуб има богату историју и основан је давне 1979. године при ОКК „Унион“ из Сивца, да би 2003. године променили име у садашње, како би достојно репрезентовали наше место и од тада функционишемо као ЖКК „Сивац“.
– Када је реч о неким већим успесима клуба, који су успеси конкретно у питању?
„Пре свега, успеси су везани за млађе категорије. Ми смо сада већ давних година били прваци Србије и вицешампиони тадашње Србије и Црне Горе у пионирској и кадетској конкуренцији, а када је у питању сениорска екипа највећи успех је учешће у Првој Б лиги, где смо буквално од Косова и Метохије па до Суботице имали утакмице“.
– Какво је бројно стање када је реч о играчком кадру?
„Имамо доста млађих играчица, оквирно од 50 до 60, зависно од смене у школама. Код сениорки је мало критичнија ситуација, имам их укупно десетак, а када кажем сениорке мислим на играчице од 18 година па навише, пре свега због тога што су многе од њих на факултетима. Ретке остану у клубу, али се трудим да им организујем тренинге у клубовима у Новом Саду и Београду, па затим долазе да играју утакмице за нас“.
– У ком рангу тренутно ЖКК „Сивац“ наступа?
„Наступамо у Првој женској регионалној лиги и то је трећа лига по редоследу. Радимо напорно и трудимо се, а за неки евентуални већи пласман у будућности време и околности ће рећи своје“.
– Из вашег угла, каква је заинтересованост девојчица у Сивцу данас за кошарку?
„Сматрам да је заинтересованост задовољавајућа. Опет кажем, имамо око 60 девојчица на тренинзима, али ја сам задовољан. Не бих волео да их има мање, а да их којим случајем има више питање је како би били покривени са терминима јер би се једноставно створила гужва“.
– Сваки спортски колектив изискује материјалне трошкове и одрицање. На које начине се ви као клуб сналазите и покривате неопходну финансијску конструкцију?
„Пре свега, имамо највећу подршку од Општине Кула и та средства која добијамо усмеравамо на такмичења. Што се тиче спонзора, у питању су веома мали износи којима покривамо банкарске трошкове и провизије. Морам да напоменем да путем пројектног финансирања добијамо средства и од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, те су нам и та средства од велике важности. Редовни смо учесници конкурса који се тичу женског спорта и у фебруару смо учествовали на конкурсу „Афирмација жена у спорту“ и од тих средстава финансирамо набавку опреме за први тим и млађе категорије и за сада се веома добро уклапамо“.
– Које су то играчице оставиле највећи траг у вашем клубу?
„Најпре бих навео Виолету Вуковић која је за време Југославије била репрезентативка, а након тога имали смо и Мају Шћекић која је била репрезентативка СЦГ и Тамару Рајић која је наступала за млађе селекције Србије и у баскет 3х3 репрезентацији и која се и даље активно бави кошарком“.
– Разговор смо почели са историјом, а завршићемо са будућношћу. Каква су очекиваања и каква је ваша визија о даљем функционисању клуба?
„Моја визија је да покушамо да производимо играче. То значи да дође неки индивидуални квалитет до изражаја кроз квалитетан рад и упорност, како деце тако и мене лично. Није реално да као клуб очекујемо неке велике резултате јер наведени одлив деце оставља траг, пошто је пракса показала да су кошаркашице у највећем броју случајева и најбољи ђаци, што ми је лично веома драго. Ипак, настављамо да радимо и да са поносом и достојно представљамо наше место и општину, а сматрам да ће током времена и квалитет доћи до изражаја“.
Овај текст је реализован у оквиру конкурса Покрајинског секретаријата за спорт и омладину АП Војводине „Пројекат са циљем афирмације жена у спорту“.
Извор: Qmedia
