КУЛА, 02.05.2025. – Првомајски уранак па целодневни тај брејк са специјалитетима са роштиља претили су да останем без речи, а без ваздуха скоро и да сам остао. Ипак, околности диктирају темпо а у сржи мог посла агилност и праћење временских токова деле равноправно прво место. Елем, пред Фудбалским клубом „Хајдук 1912“ је веома важна утакмица против „Искре“ из Куцуре на свом терену. Екипа „Тисе“ је кикснула на два меча те су кулски „бели зулу борци“ то искористили на прави начин и сада поново имају лопту у свом дворишту. Илузорно је да се преслушавам колико пратим „Хајдук“, шта сам све видео и чуо, те ћу прашњаву архивску грађу оставити за неко друго време. Када је, пак о појединцима реч, многи су ми остали у лепом сећању. Дабоме, на првом месту је Дејан „Калеа“ Османовић, херој мог спортског дела детињства, потом Љубомир Фејса, Никола Комазец, Жељко Карановић, Драган Ћирић, Анђелко Ђуричић, Никола Милојевић, потом од тренера сада нажалост покојни Жарко Солдо и Небојша „Ушке“ Вучићевић, Мирослав Вукашиновић, Драгољуб Беквалац, Небојша Вигњевић и многи други, могао бих овако у недоглед. Ипак, да се вратим у садашње време. Тренутно, један од најбољих играча „Хајдука“ је Горан Поткозарац, дете „ОФК Београда“ и, касније, играч који је одиграо више од 60 утакмица у Првој лиги Србије. Мени је такође запао за око у компјутерској игрици „Football Manager“ где, за разлику од реалности, он остварује запажену инострану и, делимично, репрезентативну каријеру. Поткозарац је у „Хајдуку“, ако ме сећање служи, од јануара 2022. године када је дошао из „Текстилца“ и од тада је привукао пажњу љубитељима фудбала у Кули и околини. Прошао је са клубом многе успоне и падове, лепе и не толико лепе тренутке. Једноставно говорећи, био је ту, бар до једног момента.
Наиме, овај играч већ одређени низ година из пословно-фудбалских разлога иде на далеки Исланд. Егзистенција не пита и не бира, све јасно као дан. Неколико сезона уназад Поткозарац иде на поменуто острво и не игра у финишу сезоне. Не баш пријатно али разумљиво. Ове сезоне покушао је да одложи одлазак како би помогао клубу у борби за повратак у српсколигашки ранг. Како сам могао да чујем, био је пред „или-или“ ситуацијом па је морао да се одлучи за егзистенцију. Не мари, Горане, већ си доста учинио. Сви навијачи „Хајдука“, укључујући и моју маленкост, ти се захваљују на борби, труду и залагању. Крај канала се то увек ценило. У међувремену, нека овај текст уједно буде и позив за наредну утакмицу у суботу, 3. маја са почетком у 16.30 часова против гостију из Куцуре. Као што на плакату полепљеном широм Куле стоји: Куљани мобилизација, игра „Хајдук“ ! . А што се главног лика ових редова тиче, нека буде модификована верзија једне рекламе из комшилука: „Вратија се Поки и донија Српску лигу“. Кулска храбра чета то заслужује.
„Он је сигурно један од највољенијих играча „Хајдука“. И дан-данас сви људи који су у то време пратили овај клуб сигуран сам да се са једном веома позитивном емоцијом сећају Дејана Османовића, који је и као играч и као човек аутентична личност“ – Жељко Рачић, некадашњи играч и тренер „Хајдука“.
Пише: Милош Делибашић
