КУЛА, 9. 5. 2025. – У Кули је обележен Марковдан, слава Храма светог апостола и јеванђелисте Марка и (нарочито битно) слава насељеног места Кула од пре пар година. Црквено кумство предао је Велибор Миросављев Српској ратарској читаоници, док је кум славе насељеног места Кула (поново нарочито битно) Милош Вучевић. Откуд ово „нарочито битно“ ? Јер се у јавности, намерно или ненамерно, ставља знак једнакости између ова два кумства. Једна од ствари која јесте заједничка јесте резање славског колача, што је стандардна пракса у православљу и ту, канонски, ништа није спорно. Хајмо сада мало на чињенице, односно референце из биографије. Ко се са истима не слаже или се, пак, не слаже са ставом аутора (што је сасвим легитимно) може да стане са читањем. Ко год настави, no hard feelings. Ипак је ово рубрика „Из личног угла“.
Кум славе насељеног места Кула, Милош Вучевић од 12. септембра 2012. године до 26. октобра 2022. године био је градоначелник Новог Сада. Потом, од 26. октобар 2022 до 2. мај 2024. године био је министар одбране и потпредседник Владе Србије, да би од 2. маја 2024 до 15. априла 2025. био премијер Србије, када га на том месту наслеђује др Ђуро Мацут. Биографске референце не лажу и лако су проверљиве. Можда би дежурни душебрижници помислили да ћу прескочити новосадску трагедију. Наиме, до сада ово нисам нигде ни написао ни изговорио, али мени једна од најдражих особа у животу прошла је испод те надстрешнице недељу дана пре пада исте. Страшно, зар не ? Ипак, не мислим да окривљујем било кога јер је та трагедија довољно страшна сама по себи да бих изигравао Шерлока Холмса. Трагедија је добила судски епилог, поступак је у току и врло вероватно би био у некој законској колизији када би давао свој суд. Жртве нека почивају у миру. Него, какве то везе има са кумом славе насељеног места Кула, Милошем Вучевићем ? Осим временске подударности његовог мандата и трагедије – ама баш никакве. Лично сматрам (јер, као и свако, на то имам право) да човек није крив. На крају крајева, Вучевић је поднео оставку због инцидента у страначким просторијама СНС у Новом Саду, где је показао високу дозу одговорности и политичке зрелости. Према томе, нека је срећно кумство господину Вучевићу. Кумство се не одбија, једна је од многобројних народних мудрости.
У редовима који следе покушаћу да реконструишем дешавања око храма, испред просторија СНС и у Спомен парку палим борцима из ратова деведесетих година. Најпре се један број грађана окупио испред храма како би изразио незадовољство због присуства Милоша Вучевића и његовог кумовања нашем месту. Свако има право на окупљање, то је уставом гарантована категорија. Међутим, постоји категорија „оног што се једноставно не ради“. Наиме, током литургије коју је служио епископ мохачки Дамаскин дошло је до периодичног негодовања и звиждања, чиме су литургија и наступ црквеног хора делимично били подређени атмосфери споља, што је само по себи велика непријатност за верујући народ. Такође, минус јесте и објава једне неформалне омладинске организације са насловом „поп говори да треба да нас буде срамота“. Термин поп, иако у принципу лингвистички употребљив, често у себи садржи мотив потцењивања, те су исправнији термини отац и свештеник. Но, некима другима на душу, ја сам свој став изрекао. Да, ипак, не буде све тако црно потрудили су се одборници једне опозиционе групе који су смиривали ситуацију и покушавали да допру до дела присутних, имајући у виду контекст и место дешавања. Такође, велику улогу имао је протонамесник Бошко Маринков, парох кулски, који је благосиљао присутне окупљене око храма, чиме је потврдио помиритељску улогу наше Српске православне цркве. У своје лично име му захваљујем, имајући у виду да га познајем и могу да посведочим да је у питању један мудар, поштен и разборит човек.
Наредни сценарио, гађање јајима канцеларије СНС-а би врло радо прескочио. Напросто, матрица и сценарио су исти као и многим другим местима широм Србије, те ни овде није било нарочитог одступања. На крају крајева, онај ко ме имало познаје зна да сам добрано активан у политичком животу ове општине, те не би било нарочито поштено да дајем свој суд и то остављам читаоцима. Када је о полагању венаца реч, ту је дошло до измене. Наиме, венци су полагани у част Дана победе над фашизмом, који је дан касније. За разлику од претходних година, због реконструкције великог парка, венци су полагани у Спомен парку палим борцима у ратовима деведесетих година. И ту морам да дам неки лични суд, напросто жртва тих људи то захтева од мене. Наиме, пре самог полагања грађани су се окупили како би, колико сам могао да чујем, „адекватно“ дочекали Милоша Вучевића. На крају, венце је најпре полагала делегација Општине Кула, која је извиждана и праћена негодовањима. Сви мислимо различито али, ако мене питате, на једном светом месту звиждуцима, а поготово и евентуално јајима, ту није место. Ипак, и ту је био присутан један леп моменат, када су делегације Удружења ратних и војних инвалида општине Кула и Удружења ветерана Жандармерије „Књаз Михаило“ дочекана овацијама. Сума сумарум, мало црног мало белог, а доста тога – непотребног. Све у свему, прође још један Марковдан, другачији од претходних. Нека је срећно црквено кумство Српској ратарској читаоници и градско кумство Милошу Вучевићу и на многаја љета.
„Будите добри једни према другима, пуни саосећања, опраштајте једни другима као што је и Бог у Христу опростио вама“ – Ефесцима 4:32
Пише: Милош Делибашић
