КУЛА, 18.05.2025. – Мноштво је удружења у овој нашој средини која функционишу на неким смисленим и поштовања вредним основама. Ипак, контекст времена ме
обавезује да понеки ред посветим Удружење за помоћ ментално недовољно
развијеним особама „Плава птица“. Рад, преданост и љубав према свом послу
особа које су тамо професионално ангажоване и, са друге стране, безграничне
доброте корисника који не знају за зло мотив су више за ово писаније. Него,
хајде да кренемо испочетка.
Почеци овог удружења датирају у, сада већ далеку, 1996. годину. Скромни
почеци нису ни наслућивали даљу важност и репутацију овог удружења.
Сећам се да сам као клинац ишао у Пионирски дом те да ми је пажњу
привукао плакат „Библиотека играчака“. Наравно, тада нисам знао шта је у
питању а данас, увидом у сајт удружења, схватам да је то био први пројекат
који је на крају довео до формирања прве услуге дневног боравка. Управо
наведена услуга јесте прекретница у даљем развоју „Плаве птице“.
Хронологије ради, ова услуга покренута је 2008. године. Данас ово удружење
има више од 200 корисника и 50 запослених. Али, доста о подацима, време је
за лични угао.
Често срећем ујутру кориснике у шетњи Лењиновом улицом и буквално свако
од њих се културно јави. У њиховом гласу нема злобе, лицемерја или било
чега сличног. Напросто, то у њиховом координатном систему не постоји као
појам. Само то је довољно да улије елан и добро расположење пред дневне
изазове. На томе им од срца хвала. Наредна два догађаја десила су се у
скорије време те заслужују спомињање, а и прави су докази о каквим се
особама ради.
Најпре, у посети једном од смештаја „Плаве птице“ у улици Иве Андрића
(други је у, чини ми се, Игманској улици) боравила је министарка Милица
Ђурђевић Стаменковски. Повод је био 29 година од оснивања удружења. О
детаљима и финесама посете не бих да детаљишем јер је у средствима
информисања више детаља те читалац, уколико га интересује, може да
прочита. Елем, министарка и њена пратња су дочекани срдачно од стране
корисника, али није поента у функцији или нечему сличном. Напросто, они
тако дочекају сваког и попијена кафа са њима је једна велика част и животна
лекција. Други догађај јесте промоција књиге „Проклети Даун“ ауторке
Радмиле Жарић. Управо Радмилина ћерка Жана јесте корисник услуга „Плаве
птице“ и особа са Дауновим синдромом. Оно што је сигурно у вези са
промоцијом јесте то да је измамила емоције код присутних људи који су, по
сопственом признању, доживели својеврсни земљотрес сопствене личности и
дубоку самоспознају. Радмила је, као што се каже, „мајка храброст“ а Жана је
једна сјајна девојка која обожава да глуми, пева, да се смеје и да се дружи.
Једноставно, ко није дошао на поменути догађај – погрешио је.
За крај, мојим суграђанима, другарима и другарицама, желим да и даље буду
наша савест, светионик и понос. Хвала им на сваком „добро јутро“ и „добар
дан“, хвала им што нам увек пружају сјајне позоришне тачке и мјузикле и,
што је најважније, хвала им што су баш овде, у Кули. А „Плавој птици“ као
удружењу желим да наставе истим стазама, јер њихова друштвена улога јесте
итекако важна. Наредне године славе 30 година, јубилеј који заслужује
респект као и, уосталом, њихова делатност. Нека им је срећно и хвала.
„Мој Бог има плаве очи
мој Бог је против краљева ноћи
да летим ко други тражим право
склопићу руке и мислити плаво“ – ЈДП (1993)
Пише: Милош Делибашић
