ЦРВЕНКА, 21.11.2025. – Јесењи кишни дан и финиш радног времена. Нигде идеалнијег сценарија за закључење радних обавеза и одлазак на привремени „стендбај“. Ипак, људска радозналост је победила те одлучих да прелетим насловне стране друштвених мрежа. И – имао сам шта да видим.
Након десетак секунди на екрану ми „искаче“ објава Рукометног клуба „Црвенка Јафа“. Објава у виду апела са великом дозом оправдане забринутости. Наиме, овај колектив је, због недостатка финансијских средстава, близу одлуке да иступи из Супер Б лиге. Не треба бити некакав врхунски рукометни стручњак па закључити да би то било кобно. Због историје и традиције, али и због садашњости и будућности, јер у Спортској хали „Слободан Чиле Мишковић“ стасавају неки нови клинци. Ипак, хајде да се вратимо коју деценију у прошлост.
Рукометни клуб „Црвенка“ (данас „Црвенка Јафа“ је основан 1952. године при Друштву за телесно васпитање „Партизан“, а 1953. је регистрован у рукометни клуб и почео је да се такмичи. У почетку је играо велики рукомет, а од сезоне 1954/55. почиње да игра мали рукомет. Само десет година касније „Црвенка“по први пут обезбеђује улазак у Прву лигу Југославије, преко квалификационог турнира у Ријеци. Низу успеха ту није крај, напротив. Неколико година након пласмана у елитни рукометни ранг некадашње СФРЈ, „веверице“ 1967. освајају Куп Југославије (овај успех понављају 1988. године ) а 1969. постају прваци Југославије. Највећи успех у Европи постигли су у сезони 1969/70, када су стигли до полуфинала Купа европских шампиона, где су поражени од берлинског „Динама“ укупним резултатом 20:19. Од осталих значајнијих успеха важно је споменути титулу јуниорског првака СРЈ 1994. и Куп шампиона СФРЈ у јуниорској конкуренцији 1974. године.
Када је о именима реч, и ту „Црвенка“ не мањка. Наиме, дрес „веверица“ носили су између осталих, Слободан Чиле Мишковић, Јожеф Холперт, Далибор Чутура, Драган Марјанац, Петар Каписода, Златко Портнер, Роландо Пушник, Момир Рнић, Јовица Елезовић, Петар Фајфрић, Драго Јововић, Новак Бошковић, Илија Абутовић и многи други. Од млађих снага ваља напоменути Леа Фејеша, Војина Чабрила, Марка Тасића, Бранка Предовића и многе друге (нека праштају, потрајало би набрајање). За крај овог пасуса, издвојио бих првог међу једнакима: Драгана Шкрбића, најбољег играча на свету у 2000. години по избору Међународне рукометне федерације и двоструког освајача бронзане медаље са светских првенстава.
Прошетасмо ходницима времена па се ваља вратити садашњости. А она и није баш оптимистична, напротив. Клуб је у незавидној ситуацији, финансије су, према клупским објавама, „на издисају“, те је и иступање непопуларна опција. Мени остаје само да апелујем и позовем све љубитеље рукомета али и уопште љубитеље спорта и све остале грађане да дођу у Спортску халу „Слободан Чиле Мишковић“. У недељу од 19 часова Рукометни клуб „Црвенка Јафа“ дочекује екипу „Вождовац 2012“. Улаз је 200 динара, коректна цифра која може да се издвоји. Ослонац „веверица“ су одувек били навијачи. Зато, дођи, подржи и буди део једне емоције и заједнице која траје добрано више од пола века. Рукометаши из најслађег села бачке равнице су то заслужили.
Пише: Милош Делибашић
