Реномирана невладина организација из Малмеа, Институт Српски мост, посвећена промоцији српске културе, историје и геополитичких интереса у Европи, објавила је саопштење које критички анализира наратив око Косова и Метохије (КиМ). Саопштење, насловљено „Прво оптужница, затим нормализација. Када право сустиже наратив о Косову“, дистрибуирано је свим релевантним институцијама и медијима у Шведској са циљем да подстакне дебату о Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и улози међународне правде у балканским сукобима. Ово је део ширег ангажмана Института, који већ годинама ради на очувању српске перспективе у европским круговима.
У саопштењу, Институт истиче контрадикцију између политичке „нормализације“ односа Београда и Приштине и правних процеса у Хагу. Почиње са недавним догађајима на суђењу бившем председнику Косова Хашиму Тачију и тројици лидера ОВК, где је Специјално тужилаштво затражило по 45 година затвора за сваког оптуженог. Ова казна, како се наводи, није само симболична, већ руши две деценије стар наратив који је представљао ОВК лидере као „градитеље државе“ и партнере у преговорима. Уместо тога, саопштење указује на систематско одлагање питања одговорности, док се Србија притискала да преговара у форматима попут Бриселског, Вашингтонског и Охридског споразума. Ти споразуми према Институту, нису правно обавезујући, већ политички инструменти за управљање кризом кроз неодређеност.
Аналитички, саопштење разоткрива институционални проблем – међународни актери су годинама легитимизовали оптужене, док су истовремено захтевали од Београда да „крене даље“. Ако је тужилаштво у праву, то имплицира да је Запад давао моћ криминалцима, ако није, процес је политички мотивисан. Оба сценарија доводе у питање кредибилитет дипломатије, истичући да одговорност мора претходити нормализацији. Кључни правни ослонац је Резолуција 1244, која гарантује територијални интегритет Србије и привремену управу над КиМ, али је систематски заобилажена у корист политичке импровизације. Институт закључује да се без повратка на овај обавезујући акт свака „нормализација“ своди на притисак, а не на правду.
Из Института Српски мост у изјави за редакцију „Српског Угла“, поручују да је ово саопштење кључни корак ка добијању простора у шведским медијима и телевизији. „Послали смо га свим институцијама и медијима у Шведској и изгледа да идемо на ТВ и у новине да бранимо Резолуцију 1244 и интересе Србије. Јавићемо се када буде сигурно“, наводе они, наглашавајући да је ово део њиховог дугогодишњег рада око КиМ. Овај потез долази у тренутку када европска јавност све више преиспитује балканске наративе, а Институт види прилику да српски став коначно добије равноправан третман у неутралној Шведској.
Поглед редакције портала Српски Угао
Ово саопштење није само критика – оно је позив на редослед – прво 1244, па разговори. У контексту растућег скептицизма према селективној правди, Институт Српски мост показује како невладин сектор може утицати на међународну дебату, промовишући владавину права и очување историјског интегритета Србије. Ако се оствари медијски пробој, то би могло означити прекретницу у перцепцији Косова у Европи.
Пише: мр Јасмина Драгутиновић
Извор: српскиугао
