Проблем депоније у општини Кула улази у завршну фазу трајног решавања

КУЛА, 4. 3. 2026. – Проблем градске депоније у општини Кула, који је нарочито током летњих месеци изазивао забринутост међу грађанима, улази у завршну фазу системског и дугорочног решавања. Након година суочавања са периодичним пожарима и непријатним мирисима, локална самоуправа је, уз подршку надлежних институција, покренула низ конкретних корака који би требало трајно да затворе ово питање.

Током претходних лета, депонија је у више наврата била захваћена пожарима. Високе температуре, суша и присуство запаљивог отпада често су доводили до тињања и појаве дима, што је изазивало реакције и забринутост становника у околини. Иако овакве појаве нису реткост на депонијама широм Србије – о чему су писали и бројни медији – у случају Куле додатни проблем представља близина стамбених објеката, због чега су последице по квалитет ваздуха и свакодневни живот грађана биле посебно приметне.

Слични, па чак и драматичнији случајеви пожара на депонијама забележени су у многим насељеним местима широм Србије. Међутим, у Кули је због непосредне близине кућа и насељених зона овај проблем посебно сметао грађанима и представљао озбиљан комунални и еколошки изазов.

Према доступним информацијама и писању локалних медија, у току је реализација дугорочног решења које је већ ушло у завршну фазу припреме. За овај пројекат обезбеђена су средства Министарства заштите животне средине, чиме су створени услови да се приступи системском решавању управљања отпадом.

Кључни део тог решења јесте изградња регионалне депоније, савременог центра за управљање отпадом који ће омогућити потпуно другачији приступ овом проблему. Реч је о модерном систему у коме се отпад више не посматра само као терет, већ као ресурс који може да се раздваја, обрађује и у великој мери рециклира.

Уместо досадашњег модела одлагања отпада на локалним сметлиштима, нови регионални систем предвиђа транспорт отпада у специјализовани центар где ће се вршити његова селекција, третман и обрада у складу са савременим еколошким стандардима.

Управо због тога општина Кула има потенцијал да постане једна од првих средина у Србији у којој ће већина комуналног отпада бити издвојена и рециклирана, чиме се значајно смањује количина отпада која завршава на депонији.

До реализације тог коначног решења, надлежни планирају и додатне привремене мере како би се смањио ризик од нових пожара и непријатности за грађане. Предвиђено је да се критични делови депоније затрпају слојевима земље, чиме ће се спречити доток кисеоника и смањити могућност самозапаљења отпада током топлих и сушних периода.

Грађани ће од будућег система управљања отпадом имати вишеструку корист. Пре свега, очекује се значајно побољшање квалитета ваздуха и животне средине, јер ће нестати проблем отвореног одлагања и самозапаљења отпада. Истовремено, увођење модерног система селекције отпада отвара могућност за развој рециклажне индустрије, нова радна места и ефикасније коришћење ресурса.

Поред еколошких бенефита, овакав модел управљања отпадом доприноси и модернизацији комуналног система, већој уредности јавних површина и подизању свести о заштити животне средине.

Све то указује да општина Кула улази у нову фазу када је реч о управљању отпадом – фазу у којој се проблем депоније не решава привременим мерама, већ трајним и одрживим решењем које ће дугорочно унапредити квалитет живота грађана.

Претходни чланакМинистарка Адријана Месаровић посетила радионицу предузетнице Мирјане Каралић у Црвенки: Државна подршка ветар у леђа старим занатима
Следећаи чланак„ОТВОРЕНИ СТУДИО“: Небојша Кузмановић о блокадама, Војводини и политичкој стабилности Србије