Баба Марта је симбол пролећа, новог живота и народне мудрости у српској и бугарској традицији. Према легенди, њено расположење је ћудљиво и променљиво – један тренутак доноси хладноћу и ветрове, а већ следећи топле сунчеве зраке и радост.
Корени овог обичаја сежу још у време старог Рима и везују се за богињу Ана Перена, заштитницу дуговечности, здравља и новог почетка. Њена светковина обележавана је у марту, који је некада био први месец у римском календару.
Легенда каже да је све променио римски краљ Нума Помпилије, који је у календар увео још два месеца – јануар и фебруар – па је март изгубио прво место. Од тада се, према народном веровању, „прва дама календара“ наљутила, па је време у марту постало променљиво и непредвидиво.
У прошлости у марту су мушкарци након зиме често одлазили у војне походе, док су жене, забринуте за своје мужеве, правиле мале вунене фигурице као амајлије против злих духова. Према традицији која се очувала и у неким деловима Балканског полуострва првог марта поклања се мартеница – мала наруквица или луткица од црвеног и белог конца која се носи као амајлија за здравље, срећу и дуг живот. У неким крајевима њима се украшавају и воћке, како би година била родна.
У народу постоји и веровање о такозваним „бабиним јарцима“ – неколико хладних дана у марту када се, према предању, Баба Марта наљути и донесе снег и хладноћу, подсећајући да се зима још није у потпуности повукла.
Извор: boom93.rs
