КУЛА, 14.04.2026. – Период обележавања највећег хришћанског празника, Васкрса јесте период радости због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. Традиционално, у ово време обележава се годишњица страдања недужних грађана Куле, који су априла 1941. године стрељани од стране мађарске фашистичке војске. Њихово мучеништво баш у време Васкрса је јасна лекција о лицу и наличју зла, али и о поука за будуће генерације да живе у миру, слози и толеранцији. Такође, ово је прича о људскости, јер ко зна када би се зверство зауставило да није било часних комшија немачке и мађарске народности који су стали на страну својих суграђана. Сведочанство њихове жртве нема рок трајања и остаје да живи у генерацијама које долазе. Ипак, на саму годишњицу, осим чланова породица и понеких суграђана којима је познат контекст овог страдања, нико није положио венце.
Ранијих година челници локалне самоуправе и представници многих удружења окупљали су се како би на достојан начин обележили тужну годишњицу. Да ли је до тумбања на унутрашњем плану, наизглед несавладивих подела и препрека или је нешто треће – ко зна. Искрено се надам да ће наредни дани доказати да нисам у праву, те да ће се пракса обележавања годишњице страдања наших суграђана наставити. Верујем у своје суграђане и њихову способност да ставе сабрање испред било каквих баријера. На крају, сетимо се једне веома распрострањене мисли: народ који не познаје и заборавља своју историју и који из ње ништа није научио, осуђен је на то да је поново проживљава.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова.
М.Д.
протонамесник Бошко Р. Маринков, парох кулски
КУЛСКИМ БОГОЈАВЦИМА (Ђури Богојевцу и свим жртвама у Кули 1941)
Нису ваше кости остале посуте по бачкој земљи да би смо ми данас плакали, и није вам крв разливена да би смо се ми у овом веку са њом умивали, јер нисте ви посмртни остаци људске пролазности, већ сте и тада и сада и увек, весници живота и радости којом сте из смрти у живот пошли. Видимо у рукама вашим смотуљак љубави, којим дочекујете и оне од Јадовна и Јасеновца, и оне који су са Светог Косова и од Свесрбије кренули у сусрет Ономе који вас удомљује у Кући за све! А тај дар, то зрно проклијано које сте посејали по земљи којом ходамо није вам дао ни кнез ни деспот, већ Цар над Царевима који вас дочекује и прима у наручје свога сећања у којем заборава нема.
Јер да има заборава не би смо данас у нашим рукама држали подвиг ваше жртве и да нема сећања на вас који сте се Богу јавили, не би смо ми стајали пред вашим костима затрпаним живом земљом која вас је ка небу повела и нама под рукама остала да Имање љубави постане. Јер ви пред наша срца не излазите са ископаним очима и са гркљанима пререзаним, нити вам је освета на језику.
Знамо да нико међу вама неће ни реч прозборити о мукама у којима сте дочекали пролеће и нико неће рећи ни слово о суровом лицу које вам је отворило пут ка Господу. Зато ћутите сада пред нама и молите се да сада и увек буде мир и међу нама који сада стојимо пред одавно помереним каменом и међу њима који су камен исклесали. Мир нам свима, говори Господ!
Извор: Q media
